PRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA UBIJANJA I ZLOSTAVLJANJA ŽIVOTINJA

PRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA UBIJANJA I ZLOSTAVLJANJA ŽIVOTINJA

Krivično pravo naše zemlje pruža zaštitu najznačajnijim dobrima i vrednostima od ponašanja koja ih povređuju ili ugrožavaju. U skladu sa tim, i ubijanje i zlostavljanje životinja prepoznato je kao krivično delo koje je propisano članom 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije.

Šta je sve zlostavljanje?

Krivični zakonik ne navodi koje se to tačno radnje smatraju zlostavljanjem životinje, ali se definicija ovog pojma može naći u Zakonu o dobrobiti životinja.

Prema ovom Zakonu “zlostavljanje životinje jeste svako postupanje ili nepostupanje sa životinjama kojim se namerno ili iz nehata izaziva bol, patnja, strah, stres, povreda, narušava genetska celovitost životinje i izaziva smrt.”

Takođe, razlikuju se dve vrste zlostavljanja: psihičko i fizičko.

Fizičkim zlostavljanjem životinje smatra se narušavanje njene fizičke celovitosti (ukoliko joj se, na primer, oštete tkiva i organi), i uglavnom se čini:
– batinanjem, šutiranjem, bičevanjem, seksualnim nasiljem, prisiljavanjem na rad ili obuku koji prevazilaze izdržljivost životinje, neodgovarajućim načinima hvatanja i obuzdavanja, zatim sprovođenjem intervencija na životinjama (izuzimajući one intervencije koje su dozvoljene zakonom), kao i svesno reprodukovanje jedinki koje pate od naslednih bolesti.

Sa druge strane, psihičko zlostavljanje životinje su sve one radnje kojim se narušava njena psihička celovitost i koje mogu izazvati ili izazivaju poremećaje u ponašanju. Životinja se može psihički zlostavljati na različiti načine kao što su: onemogućavanje životinji da zadovolji svoje osnovne potrebe u ponašanju, da iskoristi prostor za odmor i zaklon, primenjivanje fizičke sile kako bi se životinja razjarila i naškodila drugim životinjama, zatim izazivanje straha, patnje, ali i prouzrokovanje osećaja dosade i nesigurnosti. Zakon jasno ističe da je životinji potrebno da uspostavi socijalnu vezu sa životinjama iste vrste, i takvo uskraćivanje takođe prepoznaje kao psihičko zlostavljanje.

Koje su kazne za ovo krivično delo?

Krivični zakonik u stavu 1. člana 269., daje definiciju osnovnog krivičnog dela ubijanja i zlostavljanja životinje i propisuje kaznu za ovo delo:

„Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine“.

Međutim, ukoliko je zbog učinjenog dela došlo do ubijanja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je u pitanju posebno zaštićena životinjska vrsta, Zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvoru u trajanju do tri godine.

Takođe, Zakonik prepoznaje i štetnost organizovanja borbi između životinja. U ovom slučaju, predviđene su kazne i za one koji ovakve borbe organizuje, finansiraju ili imaju ulogu domaćina borbe, ali i ukoliko učestvuju u klađenju. Za krivično delo bijanja i zlostavljanja životinja predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do tri godine i novčana kazna.

Kome mogu da prijavim ovo krivično delo?

Kao i bilo koje drugo krivično delo, i kažnjiva postupanja prema životinjama potrebno je krivično delo prijaviti – prijava se može uputiti:

– policiji ili
– javnom tužilaštvu.

Prijava može biti podneta u različitim formama, ali je vrlo važno znati da u praksi često nemaju sve podnete krivične prijave ovog krivičnog dela istu “snagu”.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, krivična prijava može biti podneta:

– elektronski, putem mejla;
– telefonskim putem, pozivanjem policije ili nadležnog javnog tužilaštva (ukoliko niste sigurni koje je javno tužilaštvo nadležno, ne brinite – policija i nenadležno javno tužilaštvo su u obavezi da krivičnu prijavu proslede nadležnom javnom tužilaštvu);
– putem pošte – pri čemu je najbolje ovakvu prijavu poslati sa povratnicom kako biste imali dokaz da je organ zaprimio prijavu;
– izjavom u policijskoj stanici ili tužilaštvu, pri čemu se sastavlja zapisnik o izjavi;
– podnošenjem krivične prijave koju ste prethodno sastavili i potpisali i predali direktno u policijskoj stanici ili tužilaštvu.

Za koji god način prijavljivanja da se opredelite, jako je važno da dobijete od nadležnog organa potvrdu da su prijavu zaprimili, a u zavisnosti za koji način podnošenja prijave ste se odlučili, ove potvrde će biti različite.

Ukoliko ste krivičnu prijavu podneli tako što ste dali izjavu policijskom službeniku/ci ili javnom tužilaštvu, kopija vaše izjave sa datumom i potpisom policijskog službenika/ce ili prijemnim pečatom javnog tužilaštva su dovoljan dokaz da ste adekvatno podneli krivičnu prijavu.

Ukoliko je krivična prijava podneta pisanim putem direktno organu kojem je upućena, a kako biste obezbedili dokaz o podnetoj prijavi, ne zaboravite da dostavite prijavu u 2 primerka. Na taj način, primerak koji zadržavate sadržaće prijemni pečat organa i datum prijema.

Kada je u pitanju slanje prijave elektronskim putem, potvrda mejla da je prijava poslata na tačnu adresu organa biće relevantan dokaz.

Najmanje je preporučljivo da se krivične prijave podnose telefonskim putem, ali ukoliko je to jedini način, potrebno je da od službenog lica sa kojim razgovarate zatražiti informaciju pod kojim brojem je prijava zavedena, kao i koji javni tužilac/teljka ju je uzeo u rad, odnosno dao nalog kako biste mogli dalje da se raspitujete o postupka.

Prijavu možete poslati i anonimno, ali u praksi se ova vrsta prijave vrlo često pokaže kao nedelotvorna, jer bez svojevrsnog pritiska lica koje je svedočilo krivičnom delu i javnosti koja je u njega upućena, krivični postupci često ne budu ni pokrenuti.

Uvek je dobro prijaviti krivično delo policiji, s obzirom da će oni postupiti bez odlaganja, obezbediti eventualne dokaze, i tužilaštvu podneti krivičnu prijavu.

Ukoliko policijski službenik/ca odbije da izađe na teren, odugovlači sa radnjama koje treba da preduzme, ili imate bilo kakvu primedbu na rad policije u pogledu vaše prijave, možete podneti primedbu Sektoru unutrašnje kontrole.

Kako da sastavim krivičnu prijavu?

Ukoliko želite da krivičnu prijavu sastavite sami i dostavite je javnom tužilaštvu ili policiji u elektronskoj formi, pošaljete je poštom ili predate na pisarnici, potrebno je da prijavu sačinite na odgovarajući način.

Krivična prijava treba da sadrži činjenice koje ukazuju da je učinjeno krivično delo, kao i odgovarajuće dokaze koji će obezbediti dovoljno informacija javom tužiocu/teljki da po njoj postupi bez odlaganja.

Dokaze koji se prilažu treba u prijavi posebno popisati i podneti kao prilog.

Budući da svako fizičko lice može samostalno podneti krivičnu prijavu za delo za koje se goni po službenoj dužnosti, bez angažovanja advokata/kinje, od građana i građanki se ne zahteva da pravno kvalifikuje krivično delo, odnosno nije neophodno tačno navesti o kom krivičnom delu je reč. Dovoljno je da tvrdnje o ponašanju za koje smatrate da je protivzakonito dostavite i potkrepite odgovarajućim dokazima.

Ukoliko znate ime osobe na koju sumnjate da je učinila krivično deo ubijanja i zlostavljanja, možete koristiti formu koja se nalazi OVDE.

Krivična prijava može biti podneta i protiv nepoznatog lica, u kom slučaju možete koristiti OVU formu.

DOKAZI U KRIVIČNOM POSTUPKU

Da bi krivična prijava bila usvojena i po njoj pokrenut pretkrivični postupak od strane javnog tužilaštva, neophodno je da ona bude podržana čvrstim, neoborivim, ali i zakonito pribavljenim dokazima.

Dokazi u krivičnom postupku mogu biti:

1. izjave svedoka: Ukoliko je osim vas još neko bio prisutan i čuo/video značajnu činjenicu koja može poslužiti kao dokaz u postupku, uzmite kontakt osobe kako biste posle mogli obavestiti policiju. Što više svedoka/inja ima saznanja i pruži informacije o krivičnom delu, to su tvrdnje potkrepljenije i imaju jaču dokaznu sangu.
2. Predmet kojim je učinjeno krivično delo: Predmet, odnosno sredstvo kojim je učinjeno krivično delo je neophodno pravilno obezbediti. Bitno je da ne dotičete predmet kojim je počinjeno krivično delo kako bi se veštačenjem mogli uzeti otisci prstiju i doći do osobe/a koje je delo počinila. Možete sačiniti fotografiju predmeta i sačekati policiju da u skladu sa zakonom sačine beleške o pronađenom predmetu, i obezbede njegov adekvatan transport i upute ga na veštačenje. Diranjem predmeta, pomeranjem, premeštanjem ili samostalnim nošenjem na veštačenje i analize, bez prisustva policije i službenog dokumentovanja, što je čest slučaj prilikom trovanja životinja, rizikujete da ovaj predmet bude isključen kao dokazno sredstvo što će otežati pronalazak osobe/a koje je delo počinila, ali i dokazivanje krivičnog dela.
3. Fotografije i drugi snimci: Kako bi se izbeglo isključivanje iz krivičnog postupka snimaka i fotografija koji mogu poslužiti u otkrivanju osobe/a koja je delo počinila, od velike važnosti je da oni budu sačinjeni na dozvoljene načine.

U skladu sa tim, važno je znati da je zabranjeno snimati i fotografisati privatan posed, snimati glas i lik osobe bez njenog odobrenja, osim u sledećim situacijama:

– Ukoliko se na snimku ili fotografiji istovremeno nalazi osoba koja je dala izričitu ili prećutnu saglasnost da se materijal koristi u krivičnom postupku;

– Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci koji su napravljeni bez prećutne ili izričite saglasnosti osumnjičenog/e ili okrivljenog/e koji se na njima nalaze, ili čiji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, ako su fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci nastali kao vid opštih bezbednosnih mera koje se preduzimaju na javnim površinama – ulicama, trgovima, parkiralištima, dvorištima škola i ustanova i drugim sličnim javnim površinama, odnosno u javnim objektima i prostorijama – zgradama državnih organa, ustanovama, bolnicama, školama, aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, sportskim stadionima i halama i drugim takvim javnim prostorijama i sa njima povezanim otvorenim površinama, kao i u radnjama, prodavnicama, bankama, menjačnicama, objektima za poslovne namene i drugim sličnim objektima u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga. Na ovom mestu zakonodavac detaljno predviđa koji snimci sačinjeni kamerama i drugim uređajima iz bezbedonosnih razloga, se mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku;

– Ako se na fotografiji, zvučnom, odnosno zvučnom i video snimku nalaze samo određeni predmeti ili događaji ili lica koja nemaju svojstvo osumnjičenog/e ili okrivljenog/e, fotografija, zvučni, odnosno zvučni i video snimak se MOGU koristiti kao dokaz, pod uslovom da nisu nastali izvršenjem krivičnog dela. Za upotrebu ovih snimaka kao dokaza potrebno je da nisu nastali izvršenjem krivčnog dela. Međutim, nejasno je u kojoj meri ovakav dokaz može biti relevantan u postupku ukoliko ne sadrži snimak osumnjičenog/e ili okrivljenog/e. Nejasno je zakonodavac regulisao o kakvim predmetima i događajima je reč;

– Fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci koji su napravljeni bez prećutne ili izričite saglasnosti osumnjičenog/e ili okrivljenog/e koji se na njima nalaze, ili čiji je glas snimljen, mogu da se koriste kao dokaz u krivičnom postupku, ako su fotografije ili zvučni, odnosno zvučni i video snimci nastali kao vid bezbedonosnih mera preduzetih od strane držaoca stana i drugih prostorija, odnosno od strane drugih lica po nalogu držaoca stana i drugih prostorija, što se odnosi i na dvorišne i druge slične otvorene prostore. (Detaljno u Krivičnom zakoniku o krivičnim delima neovlašćenog prisluškivanja i snimanja, neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka).

Jako je važno prijavljivati krivično delo, jer nikada ne znate da li postoje kamere u blizini koje su mogle snimiti osobu koja je delo počinila, kao i zarad vođenja evidencije koliko je ovakvih krivičnih dela izvršeno, a koliko je počinilaca/teljki otkriveno i sankcionisano, kao i kojom kaznom. U praksi se dešavalo da se počinilac/teljka otkrije zahvaljujući snimcima sa kamera koje policija može tražiti po službenoj dužnosti, a za koje u vreme prijave podnosioci nisu ni znali da ih ima u okolini,  te je veoma značajno prijaviti ovo krivično delo čak i ako mislite da su male šanse da se pronađe odgovorna osoba.

KAKO POSTUPAK TEČE?

S obzirom da se krivično delo Ubijanje i zlostavljanje životinja goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da zaprimi prijavu i obavesti nadležno tužilaštvo. Ukoliko tužilaštvo smatra da ima osnova, sprovešće istragu. U toku istražnog postupka tužilac/teljka može sam, ali najčešće posredstvom policije, da naloži da se pribave dokazi, uzmu izjave, izvrši uviđaj, naloži obdukciju leševa životinja i na osnovu tako prikupljenih dokaza ocenjuje da li postoji osnovana sumnja da je određeno lice počinilo krivično delo i da li će podići optužni akt. Od tog momenta počinje da teče krivični postupak.

Ukoliko niste oštećena strana, već samo podnosilac/teljka krivične prijave u svojstvu građanina/ke, imate mogućnost da podnesete zahtev da vas tužilaštvo u skladu sa Zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja obaveštava o toku i ishodu postupka. To je veoma važno da tražite ukoliko želite da ispratite slučaj, jer organ nije u obavezi da vas obaveštava ukoliko to ne tražite.

Ukoliko vam na vaš zahtev nadležni tužilac ne dostavlja informacije o toku postupka možete pisati primedbu na rad Višem javnom tužiocu – PRIMER PRIMEDBE.

ZASTARELOST KRIVIČNOG GONJENJA

Članom 103. Krivičnog zakonika za krivično delo ubijanaj i zlostavljanja životinja zastarelost nastupa ako proteknu tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu izriče kazna zatvora preko jedne godine i dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna.

KAKVA JE SUTUACIJA U PRAKSI?

Usled prevelikog obima posla, a manjka zaposlenih kako u policiji tako i u tužilaštvu, i s obzirom da je krivično delo ubijanja i zlostavljanja životinja jedno od novijih krivičnih dela, još uvek ne postoji dovoljna osvešćenost o značaju pravovremenog reagovanja da se ovo krivično delo teže dokazuje. Specifičnost leži i u tome što u slučaju ovog krivičnog dela, žrtva nema moć govora pa učinioci lako mogu prikriti tragove izvršenja krivičnog dela. Nažalost, i očeivici retko žele da svedoče, prilože dokaze i budu glas žrtava, što sve ide u prilogu počiniocima koji najčešće ostaju neotkriveni. Kaznena politika nije dovoljno efikasna, jer se u praksi retko izriču najoštrije kazne predviđene za ovo krivično delo.

Na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, naše članice imale su uvid u spisak sudskih odluka za krivično delo Ubijanje i zlostavljanje životinja. Prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu na spisku su se u 2014. godini našle sledeće sudske odluke:

1. Pregažen vlasnički pas u saobraćaju – oslobođen optužbe
2. Ubistvo vlasničkog psa letvom koji je napao optuženog i svedoka – sudska opomena
3. Mučenje šteneta tako što je udarano lopatom, nakon čega je ostavljen na zemljanom putu da ugine – kazna zatvora od  dva meseca koja se zamenjuje uslovnom osudom od godinu dana
4. Ubijen pas rase vučijak iz pištolja – kazna zatvora od 3 meseca zamenjena uslovnom osudom sa rokom proveravanja u trajanju od 2 godine
5. Ranjen pas lovačkom puškom – novčana kazna od 30.000 dinara
6. Neuračunljivo lice je nožem ubilo svog psa starosti pet meseci, rase pit bul – lišen je poslovne sposobnosti
7. Povređena junica tako što je optuženi ostavio par dana na ispaši bez hrane, vode, te je uginula – krivični postupak je
8. Lice je iz lovačke puške ubilo 2 psa i jednog vlasničkog – novčana kazna od 000 dinara i mera bezbednosti oduzimanje lovačke puške
9. Ubistvo vlasničkog konja i magarca – uslovna osuda i mera bezbednosti oduzimanje lovačke puške

Na osnovu ovih podataka, možemo zaključiti da su sankcije u pogledu donošenja sudskih odluka kada je u pitnaju ovo krivično delo blage, s obzirom da Krivičnik zakonik za njega propisuje zatvoroke kazne i do 2 godine. Neizricanjem adekvatnih kazni ne postiže se ni preventivna svrha. Drugim rečima, onaj/a koji je počinio krivično delo, ali i druga lica sa sličnim ili istim namerama, izricanjem isuviše blage kazne ili opomene, ohrabreni su da  nastave sa činjenjem ovog krivičnog dela.

Da bi se delovalo na sprečavanju i adekavtnom kažanjavanju činjenja ovog krivičnog dela, neophodan je saradnja ne samo između policije i tužilaštva koji imaju i formalnu ulogu u ovim procesima, već i veterinarske inspekcije, veterinara, organizacija i građana i građanki.